S’ čudnom navikom posmatram lica ljudi. Činim to godinama unazad. Na putu do kuće, tu i tamo, zanimaju me lica nekih ljudi, pa se malo fokusiram na taj svet. Možda se vidi da ih posmatram a možda i ne. U svakom slučaju to mi ne stvara neprijatnost jer znam da sam dobronamerna. I, po mojim shvatanjima, gledanje u oči je mnogo više od formalnog kontakta sa drugom osobom. Nekada je prisniji osećaj kada se gledamo u oči nego kada se dodirujemo. A, isto tako kada mi neko ne prija, odmah dobijem taj ocećaj i kroz njegove/njene oči... Takodje, kada me neko razočara ne želim da ostvarujem ovu vrstu kontakta. Sve je ok, ali ne želim da pogledam te oči i lice.
Imam ja još jednu naviku – posmatram i svoje lice. Ne kako bih se divila svom obličju i čulnom reagovanju na isto, već kako bih sebe u oči što bolje i dublje pogledala. Što sam učinila i ovaj put. Dobro sam pogledala sebe i nije mi trebalo dugo da se pronadjem. Da, tu sam. Ona ista, ja. Zahvalna na svojim vrlinama, a potpuno svesna svoje ništavosti. Bitno mi je da sam tu u oči kad se pogledam. Vedra ili ne, radosna ili ne, mudra ili ne – bitno je da sam to ja.
Kažu mi da je je ljudski lik promenljiv iz dana u dan, sa godinama posebno, što i sami vidimo. A, šta nije promenljivo na ovome svetu? Vreme je, kao dimenzija, promenljivo, trošljivo, prolazno, pa kako ne bismo i mi u njemu takvi bili. Ma, nije bitno što je nešto prolazno, bitno je šta je učinjeno u tom protoku! Šta je o(p)stalo. Nijedan trud neće ostati ne nagradjen. A, mnogi su pohrlili prvo da ugledaju nagradu, kako bi procenili koliko truda je potrebno uložiti. Isplati li im se? Mene ne zanima dar, nagrada. Zanima me ciklus, dogadjanja za vreme kretanja od tačke A do tačke B,... Ono što će učiniti da shvatim vrednost „nagrade“.
Mnogi čekaju da to vreme trajanja protekne, ne osvrćući se iza sebe i ne obazirući se oko sebe. Samo bazaju. Neki peške, neki na trotinetu, bickiklu, mopedu, automobilu, ... (nastavi gradaciju prema sopstvenom shvatanju). E, u tom bazanju prodje sve. I, gde je nagrada!? Svi bi nagradu.
Zanimljiva je to složenica – reč „nagrada“. Za one koji vole ovakve teme neće biti teško protumačiti je. U svakom slučaju spominje se (neki) „rad“. Kako bilo, neke reči dobijaju smisao tek kada ih spojimo sa osećajem. Upravo je jedna od tih reči ona na koju se odnosi sve ovo, a to je reč – život.
A, evo još jedne stvari koja čini život
(zaokruži tačan odgovor)
a) glupim;
b) svežim;
c) slatkim;
d) gorkim.
(zaokruži tačan odgovor)
a) glupim;
b) svežim;
c) slatkim;
d) gorkim.
