Još pamtim prvi susret sa heljdinim brašnom, tačnije, proizvodima od heljdinog brašna. Bilo je to pre desetak godina, na Cvetkovoj pijaci, kod jako ljubazne prodavačice kora za pite. Ugledah neke, skoro pepeljaste, crne kore. Znatiželjna, kakva sam inače, odmah sam krenula sa zapitkivanjem. Naravno, kupila sam kore od heljdinog brašna i napravila, do tada, najukusniju pitu za sirom i zeljem. Nismo ostali ravnodušni na ovu divnu i tada novu žitaricu, te je tako, danas, ona neizostavna u našem jelovniku. Primetila sam da na blogu ne postoji ni jedan recept sa ovom žitaricom, što je slučaj i sa značajnim brojem drugih namirnica koje rado koristimo, te, ovog puta otpočinjem sa ispravljanjem greške. Prvi u nizu recepata sa heljdom biće kiflice. A, može li ikako drugačije? No, pre toga, želela bih da istaknem najbitnije činjenice o heljdi (za ostale informacije o ovoj žitarici prelistajte literature do koje možete doći ili samo klikćite) za koje pouzdano svedočim primerima iz ličnog iskustva.
Ono što heljdu izdvaja od ostalih žitarica jeste njen ukus. Nikako navalantan ili bljutav, već šmekerski i pobednički. Gorko-slatka punoća ukusa ne može se zaboraviti nikada nakon što se jednom proba.
Količina npr. kiflica od belog brašna koju smatrate svojim dometom, postaće daleka prošlost kada probate kiflice od heljdinog brašna. Da se pojasnim, ako volite i možete da pojedete desetak kiflica i stanete jer ste “puni”, taj osećaj punoće ali mnogo prijatnije (bez nadimanja) osetićete već kod treće heljdine kiflice. O energiji koju donosi konzumiranje ove vrste brašna prosudite sami. Osećaćete se jače, to je sigurno.
Heljdino brašno se (uglavnom) meša sa belim brašnom ili nekim drugim tipom (integralnog) brašna, kako bi proces rada sa testom bio lakši tj. bliži standardnom. Mada, hleb ili kolač pripremljen od potpuno heljdinog brašna ima drugačiju lepotu u odnosu na ovu, plastičnu, na koju smo navikli, kada spomeninjemo hleb.
Lekovitost heljdinog zrna i ljuspica je izrazito birna, ali kao potpuni laik sebi ne mogu dopustiti da govorim bez predznanja o tome. Samo želim naglasiti da je to žitarica koja ne sadrži gluten, kao i da je izrazito dobra za otklanjanje problema sa holesterolom (sadrži vitamin P – bitan za otpornost krvnih sudova), pa ako vam to nešto znači, a vi proguglajte malo.
Heljda je žitarica (iako je botanika ne svrstava u žitarice) koja ne podleže napadima štetočina tj. otporna je na njih. Može se uzgajati na visokim nadmorskim visinama. Vrlo je zahvalna, nije potrebno tretiranje hemijskim preparatima, a ponekad (u zavisnosti od klime) daje i dve žetve godišnje.
I, za kraj male priče o heljdi, evo još jednog načina kako se može (vrlo pametno) koristiti. Do pre par godina nisam uspevala da kupim odgovarajući jastuk za spavanje, kako se ne bih budila sa ukočenim ramenima, vratom, a nekada i plećkom. To me je mučilo i odražavalo se na svakodnevni život. Posle ko-zna-koliko promenjenih jastuka i jastučića (čak i onih D…), uverena da mi odmoći ne može, kupila sam jastuk punjen heljdinim ljuspicama. Od tada, bukvalno od prve noći prospavane na tom jastuku, osetila sam promene (fizičke, kao i psihičke). Preporučujem vam, ako se borite sa ovim ili sličnim problemom, da svoj novac utrošite na pravu, zdravu i proverenu stvar kao što je ovaj jastuk.
A, sada, najzad, evo i recepta :)
Potrebne namirnice:
Za testo: 200 g (prosejanog) heljdinog brašna, 200 g pšeničnog integralnog brašna, 15-20 g svežeg kvasca, 1 kafena kašika šećera, 250 ml mlake vode, ½ kafene kašike soli, 120 ml ulja, 1 žumance, + brašno za rad.
Za punjenje: 150 g mladog sira.
Za premaz: 1 žumance, 1 supena kašika vode, susam, kim.
Način pripreme:
Heljdino i integralno brašno izručiti u dublju činiju, dodati so i dobro promešati, da se svi sastojci prožmu. U dublju posudu usuti mlaku vodu, dodati šećer i kvasac, promešati i ostaviti da zapeni. Kada je kvasac spreman, u istu posudu dodati ulje i žumance, pa sve dobro promešati (da se žumance razmuti). Pripremljenu smesu dodati brašnu i zamesiti testo. Pripremljeno testo pokriti pamučnom krpom i ostaviti da se duplira. Za to vreme pripremiti nadev – izmrviti sir i premaz – žumance umutiti sa vodom, i prineti teglice sa susamom i kimom. Testo izručiti na blago pobrašnjavljenu radnu površinu, iz dva-tri puta ga premesiti i podeliti na dve jufke. Svaku jufku rastanjiti oklagijom u kružni oblik, na debljinu od 0.5 cm i iseći na osam delova tj. da se dobije 16 kiflica. Na širi kraj svake kiflice staviti nadev, preklopiti sa bočnim krajevima i umotati. Ređati u pleh sa pek-papirom, premazati žumancem, posuti i peći u prethodno ugrejanoj rerni na 200° C oko 20 minuta. Izvaditi iz pleha i prohladiti.
Napomena:
Za ovo možete koristiti i gotovu mešavinu heljdinog brašna, kupljenu u marketu.
Kiflice su najukusnije dok su tople, mada, dugo (2-3 dana) zadržavaju divan ukus i svežinu.
